Био је леп и сунчан дан. У школи “Супер ђак” је се одржавало такмичење у трчању. Ту је била једна девојчица која се звала Зорица. Зорица је била добар ђак. Њене очи су биле смеђе, а коса лепа и плава. Кад су је прозвали да трчи уплашила се. Мислила је да ће бити најспорија. Кад се такмичење завршило, испало је да је једна од најбржих. Од тог тренутка, Зорица се увек трудила да буде упорна и несаломива. Једном се десило, кад је Зорица кренула да тренира тенис. Брзо се пребацила у старију групу. У тој групи је била једна девојчица, која се звала Марина. Марина је била буцкаста и безобразна девојчица. Кад је Зорица ушла у ту групу, Марина ју је омаложавала и викала на њу. Зорица је због тога плакала и била уплашена, али није одустала. Баш због тога Зорица се још више трудила. Вежбала је до касно у ноћ. Била је све боља и боља. Због њене упорности, баш као пчела и због њеног труда као корњача, кад се такмичила са зецом, Зорица је успела у свом подухвату. Била је јако срећна због тога.
