Био је леп и сунчан дан. У школи “Супер ђак” је се одржавало такмичење у трчању. Ту је била једна девојчица која се звала Зорица. Зорица је била добар ђак. Њене очи су биле смеђе, а коса лепа и плава. Кад су је прозвали да трчи уплашила се. Мислила је да ће бити најспорија. Кад

Moja drugarica je tebala da dodje po mene posle skole u petak da idemo kod nase neke druge drugarice. Otisla sam po nju na stanicu , i videla meni bitnog decaka. Rekla sam to svojoj drugarici. Dok smo kretale ka nasoj drugoj drugarici , morali smo da prodjemo pored te grupice decaka. Oni idu u

Avion je sleteo na osvetljenu pistu u 11 sati uvece. Prvo sto smo čuli bio je zvuk motora i točkova kako udaraju o tlo. Već tad smo znali da ce se dogoditi nesto neuobičajeno , jer je sledeći avion trebao da sleti tek za pola sata. Naša ekipa je sa nevericom gledala u avion koji

Био је сасвим обичан дан. Уторак поподне је. Маша се враћала из школе са својим другарицама. Није ни слутила да ће јој се дан претворити у ноћну мору. Када је испратила своје другарице, кренула је ка својој кући. Ушла је у мрачну улицу, била је тајанствена и страшна. Након неког времена чула је нечије кораке,

Devojcica 12 godina starosti nestala a na plocniku prondjen njen mobilni telefon. Ako neko ima neke informacije neka javi na broj 192… Gledam vesti i strahujem gde mi je dete, nocima nisam spavala samo mi se vrti u glavi gde je i da li je dobro, svaki boziji dan je trazim, telefon je u policiji