U budućnosti, u sitnom, užarenom, čudnom gradiću, baš svima je morala da pomaže veštačka inteligencija. Međutim, jednom čoveku to nije bilo prijatno jer je on hteo da misli svojom glavom. Možda je njemu bilo tako lepo ali, možda ga drugi ljudi i roboti nisu poštovali takvog čoveka jer možda misle da je izdajnik… Sve u svemu dobro je to što ga nisu još uvek otkrili da on ne želi da bude kao ostali. Taj čovek se inače zvao Miloš, kao svi ostali morao je da ima svog sopstvenog malog robota i veštačku inteligenciju koja mu pomaže. Da, pojasnio sam da mu uopšte nije ni malo prijalo da priča samo sa veštačkom inteligencijom pa ih skoro nije ni koristio. Možda maksimalno 2 puta nedeljno. Ali jedan veliki kompjuterski zli genije svake nedelje ulazi u naloge za AI, članova “Entergrada” i video da je Miloš koristio AI samo jednom nedeljno!!! Pravilo “Entergrada” je da se AI koristi svakoga dana minimum 3x dnevno. E, ovo je jako loša vest za Miloša jer mu je kazna zatvor samo od hladnog metala. Ali pitate li se kako imaju toliko metala u jednom veoma malom gradiću? Pa u tom gradu ima mnogo robota, a dosta tih robota se pokvarilo, pa su metale od robota iskoristili za gradnju. Pošto je Miloš na svu sreću, on je bio VEOMA pametan pa nije kopao tunel od metala metalnom kašikom :D. On je jednom imasom hot-dog za večeru, pa mu ga je robot doneo, srećom on Miloš se u poslednjoj sekundi dosetio da se roboti kvare, a još nešto što je ugledao je ključ od njegove zatvorske ćelije. Dok je robocajac (policajac koji je robot) sipao senf na njegov hot-dog Miloš je okrenuo bočicu senfa u pravcu robota i robot je prosuo senf po sebi! Robot se, naravno, pokvario pa je pao tik ispred ograde. Miloš je uzeo ključ iz metalnog džepa robocajca, otključao je ćeliju i pobegao. Ćelija je bila veoma blizu izlaznih vrata. Jeeej uspeo je da pobegne iz zatvora. Pa, da jeste uspeo da izađe iz zatvora pisao bih sve velikim slovima sa tri uzvičnika, ali eto nama još jedne avanture… Baš je pomislio da je uspeo da pobegne međutim, povukao je kvaku jendom, neće, dvaput? Opet neće! Triput? Neće opet?!? “Možda ako gurnem?” Pomislio je. Neće. Znači vrata su DEFINITIVNO zaključana. E sad, taj ključ je bio okačen o mali metalni klin, a mali metalni klin je bio čuvan sa šest malih robostražara, a šest malih stražara je bilo čuvano sa dvanaest malih robostražara i SVI su bili isti! “U redu Miloše” pomislio je “Ako nađeš slabu tačku jednom, našao si svima!” Setio se, setio se da je robocajac izgledao isto kao robostražar samo je imao drugačiju uniformu. “SENF, SADA SVE RAZUMEM!” svi roboti u robopoliciji su bili isti. Onda se setio da je njegov robot izledao tako. Shvatio je da ako uništi sve robote u gradu onda će se sve vratiti u normalu. Ostalo je još senfa u bočici, ako ga iskoristi pametno uspeće da pokvari robostražare i ukrasti ključ! USPEO JE, USPEO JE DA POBEGNE IZ ROBOZATVORA!!! Kupio je što više bočica senfa u obližnjoj roboprodavnici, iako je imao vrlo malo novca iskoristio je senf pametno i uništio sve robote u “entergradu”. Izgledalo je kao da je uspeo ali još nije pokorio AI. Ali to je nažalost bio teži deo. Išao je do kuće Velikog Kompjuterskog Zlog Genija da isključi AI. VKZG (skraćenica za Veliki Kompjuterski Zli Genije) jeste bio genijalan za računare i takve stvari, ali nije bio toliko pametan za ostalo. Miloš ga je prosto lepo zamolio da uđe da vidi kako mu je lepa kuća, pa je prosto ušao i ugasio AI za sve ljude u entergradu posle nekoliko minuta pohvalio je VKZG-ovu kuću i ubrzo se sve vratilo u normalu, a on je bio ponosan što je bio heroj grada…
