Jednog dana 18.5.2025. u utorak, istog dana koji je bio i juče, biće i sutra, a i prekosutra u inteligentnom gradu bio je lep i sunčan dan. Lep i sunčan dan je bio juče, biće i sutra a i prekosutra. Po gradu su se šetali roboti, bili su svi isti. Nekad su se šetali i ljudi ali samo oko dvoje u svakoj ulici je najviše bilo oko dvoje ljudi. Ostali su bili u svojim kućama gde su gledali svoje digitalne uređaje na kojima je pričao predsednik Maksim. Bla bla bla bla bla…. On je čovek koji je smislio i napravio sve tehnologije u tom gradu i svaki dan dodaje nešto novo. Njega su voleli i poštovali svi ljudi iz inteligentnog grada osim jedne devojčice Lucije. Imala je 10 godina i možemo da kažemo da je bila druga najpametnija osoba u gradu. Možete pretpostaviti koje prva… Imala je mali dnevnik u kom je pisala sve svoje misli, želje i tajne. Najveća želja joj je bila da postane predsednica inteligentnog grada i vrati sve po starom. Nije volela to što je svaki dan bio isti i što ljudi nisu izlazili iz kuća.
Ali jednog dana se desilo nešto neočekivano… Neku njenu drugaricu zamalo da je pregazio taksi koji je vozio naravno još jedan od Maksimovih robota. Lucija je zaslužna za to što se to desilo zamalo. I ljudi su na svojim digitalnim uređajima videli nešto što je zapravo bilo drugačije. Na vestima je bila Lucija koja je govorila o tome kako je sve ovo sa robotima bilo pogrešno.
Ljudi su shvatili da je uvek bolje koristiti svoj mozak, upotrebljavati maštu i biti drugačiji. Lucijina želja se ostvarila, mislim, ne potpuno pošto nije bila predsednica, jer je bila previše mlada ali sve se vratilo po starom kako je i želela. Novi predsednik Aleksa je rekao da će da kada Lucija napuni 18 godina biti predsednica Beograda. Čekaj… Kako sad Beograda? Zar nije inteligentnog grada? Ne. Više nema robota i sada je bila sreda 19.5.2025. i danas je bilo više ljudi na ulicama i manje u kućama.
19.04.2026.