Avion je sleteo na osvetljenu pistu u 11 sati uvece. Prvo sto smo culi bio je zvuk motora i tockova kako udaraju o tlo. Vec tad smo znali da ce se dogoditi nesto neuobicajeno , jer je sledeci avion trebao da sleti tek za pola sata. Nasa ekipa je sa nevericom gledala u avion koji je nestao pre 20 godina , to su znali zbog broja na krilu aviona. Nas nekoliko se spustilo niz stepeniste na aerodromu , gurajuci se kroz nocnu guzvu. Istrcali smo kroz staklena vrata i zagazili na nesto mekano. Ispod nasih nogu nalazile su se male grupice roze perja. Avion je stajao na nekoliko metara od nas , bezbedno parkiran u senci aerodroma. Vrata aviona su se otvorila bez skripe kad smo se popeli uz metalne stepenice. Niz vrata se slivala masna tecnost zute boje. Nasa koleginica je dotakla i odjurila u svoju kancelariju da istrazi. Odjednom smo culi vrisak , koji je dopirao od nase koleginice sto je stajala pored slomljenih staklenih vrata. Dvoje nasih kolega je otislo da ispita. Ostalo nas je troje od nase pocetne grupice od sestoro. Usli smo kroz masna vrata i osetili topao vazduh. Osvrnuli smo se i videli da vazduh dopire iz ukljucene klime, skrivene u cosku plafona. Zacudili smo se , jer da je avion pao i klima bi se pokvarila , ali ona je izgledala kao da je tek kupljena. Krenuli smo ka pilotskoj kabini i odgurnuli vrata , zaprepastili smo se kad smo videli da je kabina prazna. Samo je pored kontrolne table stajala roze krema za ruke i plavo labelo. Uzeli smo stvari pitajuci se sta rade tu , rok im jos nije ni istekao , a proslo je 20 godina. Za to smo svi znali da je nemoguce , ali smo ipak nastavili. Izasli smo nazad u hodnik i na jednom sedistu ugledali otvorenu kesicu cipsa. Rok je takodje bio dobar , a kesa napunjena do vrha , kao da osoba koja ju je otvorila nije uzela ni jedan pre nego sto je ostavila ovde. Iznenada smo osetili kako nam je nesto okrznulo noge , nismo videli sta je to bilo , ali je pocinjalo da bude sve jezivije. Popeli smo se na sedista da proverimo deo za prtljag , i iznenadili se kad smo videli da se u svakoj pregradi nalazi po jedan gumeni slauf. Ovo sigurno nije bilo ovde na pocetku leta , piloti su uvek stavljali prsluke za spasavanje , a ne slaufove. Primetili smo da se u jednoj pregradi nalazi kofer. Otvorili smo ga i u njemu zatekli jedan crni sesir. Ovo je zasad bila jedina uobicajena stvar u avionu. Samo sto putnik na put ne bi poneo samo jednu stvar , valjda. Odjednom je avion zabrundao , zvucnici u uglovima su oziveli i pustili veselu muziku s radija. Svi smo poskocili , mislili smo da je neko od nasih ostao u pilotskoj kabini , ali svi smo bili na broju. Primetili smo da su se vrata odskrinula , a da odatle niko nije izasao. Nas kolega je pomislio da je to bio vetar , i na neki nacin nas umirio. Hodali smo dalje hodnikom , i zapazili rupu na podu. Nagnuli smo glave iznad rupe i ugledali pesak. Ovo takodje nije bilo mnogo cudno , jer je ovaj let bio za Egipat. Ali, ako je bilo peska , to znaci da su tamo stigli. Zasto se nisu vratili? U rupi je takodje bio i pohaban papir . Otvorili smo papir lagano , plaseci se da ga ne pocepamo drhtavim rukama. Odjednom smo culi povik s vrata. Papir se pocepao i iskrivio. Nasa koleginica je utracala u avion s vestima da je mast s vrata bilo maslinovo ulje. Cucnula je do nas i ugledala papir. Uzela ga je i lagano otvorila. Osetila sam bes sto je tek tako dosla i uzela mi papir da ga ne bi pocepala , a ona je razlog sto se to dogodilo. Na mapi se nalazila slika piramida i arheoloskog nalazista. To je bila turisticka karta , jedna od onih koje vam da vodic na obilasku. Dosli smo do kraja aviona i ugledali lutku na sedistu. Pored nje se nalazila ogrebotina u koznom sedistu. Ovde je sigurno sedelo neko malo dete , zakljucili smo. Uplasila nas je duga ogrebotina , kao da je devojcicu neko odvukao odatle. Osetili smo isto golicanje po nogama koje smo osetili kad smo tek usli u avion i ugledali malog gustera. Nas kolega ga je uhvatio za rep , i spustio ga na sediste , ogradivsi taj prostor rukama. Otisli smo do kupatila , zadnjeg dela aviona. Unutra nije bilo niceg neobicnog , osim umrljanog ogledala. Kad smo stali pred ogledalo , odnekud se zacuo smeh. Svi smo se osvrnuli , i pogledali se. Niko se nije nasmejao. Smeh je jos uvek dopirao iz ogledala. Ogledalo se zatreslo , iz mog odraza je izasla bela izmaglica. Duh. Vrisnuli smo. Nasa koleginica se onesvestila i ispruzila se na tri sedista. Nas kolega je pobegao iz aviona jos uvek drzeci gustera u rukama i ostavio nas cetvoro s duhom. Duh se nasmejao glasnije i sladje nego pre , digao se i nestao kroz plafon. Tek smo tad , isprativsi duha pogledom , ugledali izguzvan papir u malom otvoru prozora iznad lavaboa. Zgrabila sam izguzvan papir i primetila crtez crnog kruga , presecenog trouglom . Drhtavim rukama sam otvorila pismo. Tu su se nalazili svi nasi odgovori. Istrcala sam iz aviona pracena kolegama kojima nista nije bilo jasno. Stali smo ispod repa aviona. Na njemu je stajao rozi flamingo , cije se perje sijalo na mesecini. Prvo se nagnuo , kljunom dodirujuci vrh prstiju , a zatim se ispravio , rasirivsi krila , i nagnuvsi se na desnu stranu. Taj postupak je ponavljao nekoliko puta , dok smo ga mi zapanjeno gledali. Izasavsi iz transa primetili smo ogrlicu sa istom oznakom kao sto se nalazila na papiru. Uzeli smo merdevine iz prostorije za opremu i popeli se na rep aviona. Flamingo se nije ni pomerio. Nastavio je svoj cudan ples. Nas kolega ga je odveo do glavne prostorije aerodroma i odneo papir sa sobom , da objasni direktoru aerodroma ovaj neobicni dogadjaj. Ispostavilo se da su vanzemaljci iz piramida u Egiptu , odveli ljude , preuredili i vratili avion jer im on nije bio potreban. U zamenu su nam ostavili staroegipatski zlatnik u kabini za pilote , ostavljen u pilotovom novcaniku ispod sedista. Moja koleginica je odmah otrcala po zlatnik. Poslali su flaminga , da pomocu pokreta krila i tela , upravlja avion do Beograda , odakle je avion i krenuo. To su vanzemaljci saznali od pilota , koga su postedeli i odveli u neki bogat grad u Egiptu. Nasa ekipa je blenula u papir , ocarana. Odmah smo otrcali do nasih kancelarija , a kolega koji je bio pobegao zbog duha je pozvao policiju. Cekamo da vidimo da li ce ih naci.
