Avion je sleteo na osvetljenu pistu u 11 sati uvece. Prvo sto smo čuli bio je zvuk motora i točkova kako udaraju o tlo. Već tad smo znali da ce se dogoditi nesto neuobičajeno , jer je sledeći avion trebao da sleti tek za pola sata. Naša ekipa je sa nevericom gledala u avion koji je nestao pre 20 godina , to su znali zbog broja na krilu aviona. Naš nekoliko se spustilo niz stepenište na aerodromu , gurajući se kroz noćnu gužvu. Istrčali smo kroz staklena vrata i zagazili na nešto mekano. Ispod naših nogu nalazile su se male grupice roze perja. Avion je stajao na nekoliko metara od nas , bezbedno parkiran u senci aerodroma. Vrata aviona su se otvorila bez škripe kad smo se popeli uz metalne stepenice. Niz vrata se slivala masna tečnost žute boje. Nasa koleginica je dotakla i odjurila u svoju kancelariju da istraži. Odjednom smo čuli vrisak , koji je dopirao od nase koleginice koja je stajala pored slomljenih staklenih vrata. Dvoje naših kolega je otišlo da ispita. Ostalo nas je troje, a bilo nas je šestoro. Ušli smo kroz masna vrata i osetili topao vazduh. Osvrnuli smo se i videli da vazduh dopire iz uključene klime, skrivene u ćosku plafona. Začudili smo se , jer da je avion pao i klima bi se pokvarila , ali ona je izgledala kao da je tek kupljena. Krenuli smo ka pilotskoj kabini i odgurnuli vrata , zaprepastili smo se kad smo videli da je kabina prazna. Samo je pored kontrolne table stajala roze krema za ruke i plavo labelo. Uzeli smo stvari pitajući se šta rade tu , rok im jos nije ni istekao , a proslo je 20 godina. Za to smo svi znali da je nemoguce , ali smo ipak nastavili. Izašli smo nazad u hodnik i na jednom sedištu ugledali otvorenu kesicu čipsa. Rok je takodje bio dobar , a kesa napunjena do vrha , kao da osoba koja ju je otvorila nije uzela ni jedan pre nego sto je ostavila ovde. Iznenada smo osetili kako nam je nešto okrznulo noge , nismo videli sta je to bilo , ali je počinjalo da bude sve jezivije. Popeli smo se na sedišta da proverimo deo za prtljag , i iznenadili se kad smo videli da se u svakoj pregradi nalazi po jedan gumeni šlauf. Ovo sigurno nije bilo ovde na početku leta , piloti su uvek stavljali prsluke za spasavanje , a ne šlaufove. Primetili smo da se u jednoj pregradi nalazi kofer. Otvorili smo ga i u njemu zatekli jedan crni sesir. Ovo je zasad bila jedina uobičajena stvar u avionu. Samo što putnik na put ne bi poneo samo jednu stvar , valjda… Odjednom je avion zabrundao , zvučnici u uglovima su oživeli i pustili veselu muziku s radija. Svi smo poskočili , mislili smo da je neko od naših ostao u pilotskoj kabini , ali svi smo bili na broju. Primetili smo da su se vrata odškrinula , a da odatle niko nije izašao. Naš kolega je pomislio da je to bio vetar , i na neki način nas umirio. Hodali smo dalje hodnikom , i zapazili rupu na podu. Nagnuli smo glave iznad rupe i ugledali pesak. Ovo takodje nije bilo mnogo čudno , jer je ovaj let bio za Egipat. Ali, ako je bilo peska , to znači da su tamo stigli. Zašto se nisu vratili? U rupi je takodje bio i pohaban papir . Otvorili smo papir lagano , pazeći se da ga ne pocepamo drhtavim rukama. Odjednom smo čuli povik s vrata. Papir se pocepao i iskrivio. Naša koleginica je utračala u avion s vestima da je mast s vrata maslinovo ulje. Čučnula je do nas i ugledala papir. Uzela ga je i lagano otvorila. Osetila sam bes što je tek tako dosla i uzela mi papir da ga ne bi pocepala , a ona je razlog sto se to dogodilo. Na mapi se nalazila slika piramida i arheoloskog nalazišta. To je bila turistička karta , jedna od onih koje vam da vodič na obilasku. Došli smo do kraja aviona i ugledali lutku na sedištu. Pored nje se nalazila ogrebotina u koznom sedistu. Ovde je sigurno sedelo neko malo dete , zaključili smo. Uplašila nas je duga ogrebotina , kao da je devojčicu neko odvukao odatle. Osetili smo isto golicanje po nogama koje smo osetili kad smo tek ušli u avion i ugledali malog guštera. Naš kolega ga je uhvatio za rep , i spustio ga na sedište , ogradivši taj prostor rukama. Otišli smo do kupatila. Unutra nije bilo ničeg neobičnog , osim umrljanog ogledala. Kad smo stali pred ogledalo , odnekud se začuo smeh. Svi smo se osvrnuli , i pogledali se. Niko se nije nasmejao. Smeh je jos uvek dopirao iz ogledala. Ogledalo se zatreslo , iz mog odraza je izašla bela izmaglica. Duh! Vrisnuli smo…Naša koleginica se onesvestila i ispružila se na tri sedista. Naš kolega je pobegao iz aviona jos uvek držći guštera u rukama i ostavio nas četvoro s duhom. Duh se nasmejao glasnije i sladje nego pre , digao se i nestao kroz plafon. Tek smo tad , isprativsi duha pogledom , ugledali izgužvan papir u malom otvoru prozora iznad lavaboa. Zgrabila sam izgužvan papir i primetila crtež crnog kruga , presećenog trouglom . Drhtavim rukama sam otvorila pismo. Tu su se nalazili svi nasi odgovori. Istrčala sam iz aviona praćena kolegama kojima nista nije bilo jasno. Stali smo ispod repa aviona. Na njemu je stajao roze flamingo , čije se perje sijalo na mesecini. Prvo se nagnuo , kljunom dodirujući vrh prstiju , a zatim se ispravio , raširivsi krila , i nagnuvši se na desnu stranu. Taj postupak je ponavljao nekoliko puta , dok smo ga mi zapanjeno gledali. Izašavši iz transa primetili smo ogrlicu sa istom oznakom kao što se nalazila na papiru. Uzeli smo merdevine iz prostorije za opremu i popeli se na rep aviona. Flamingo se nije ni pomerio. Nastavio je svoj čudan ples. Nas kolega ga je odveo do glavne prostorije aerodroma i odneo papir sa sobom , da objasni direktoru aerodroma ovaj neobični dogadjaj. Ispostavilo se da su vanzemaljci iz piramida u Egiptu , odveli ljude , preuredili i vratili avion jer im on nije bio potreban. U zamenu su nam ostavili staroegipatski zlatnik u kabini za pilote , ostavljen u pilotovom novčaniku ispod sedišta. Moja koleginica je odmah otrčala po zlatnik. Poslali su flaminga , da pomoću pokreta krila i tela , upravlja avion do Beograda , odakle je avion i krenuo. To su vanzemaljci saznali od pilota , koga su poštedeli i odveli u neki bogat grad u Egiptu. Naša ekipa je blenula u papir , očarana. Odmah smo otrčali do naših kancelarija , a kolega koji je bio pobegao zbog duha je pozvao policiju. Čekamo da vidimo da li ce ih naći.
